Bruksizam (Stiskanje i škripanje zuba)

Simptomi Bruksizma 

Postoji niz simptoma koji jasno ukazuju na pojavu ili mogućnost bruksizma. Neki od osnovnih simptoma podrazumevaju: 

• Napeti i bolni mišići
• Bol u ušima 
• Glavobolja
• Osetljivi i istrošeni zubi
• Polomljeni krunični delovi zuba
• Povlačenje desni na zubima 
• Klaćenje zuba 

Tako da ako je neko čuo da škripite zubima, budite se sa umornom i bolnom vilicom, imate bol u zubima i desnima nakon buđenja, imate glavobolju ili ste sami primetili da tokom dana stiskate i škripite zubima, bilo bi dobro da potražite savet stomatologa. 

Uzroci nastanka bruksizma

Sami uzroci bruksizma su nama i dalje nejasni, mada danas posedujemo znatno veće znanje o ovom stanju nego ranije. Iako bruksizam može imati neke psihološke i fizičke uzroke, njegov nastanak se najviše povezuje sa stresom. Tu podrazumevamo neke drevne para funkcije (stiskanje palca, grickanje noktiju, itd) kao i kognitivno-bihevioralne faktore (stres, strah, karakteristike ličnosti, i sl.). 

Bruksizam se najčešće javlja kod osoba koji su perfekcionisti, anksiozne osobe, hiperaktivnih osoba, ili nezadovoljnih osoba. U većini slučajeva nepravilan zagrižaj je faktor koji odlučuje kolika šteta zapravo nastaje kod bruksizma. Takođe, povećan unos kofeina, nikotina i alkohola mogu dovesti do pojave bruksizma. 

Posledice koje nastaju usled bruksizma

Posledice bruksizma su brojne, naročito zato što zubi trpe pritisak usled stiskanja kombinovan sa dodatnim pritiskom koji se stvara bočnim pokretima. Ono što može da se desi je: 

• Abrazivne fasete na zubima
• Lom zuba
• Ispadanje plombi
• Pukotine na gleđi zuba
• Gubitak vertikalne dimenzije zagrižaja 
• Bolovi u vilici 
• Bolovi u zubima 
• Bol u uhu 
• Glavobolja
• Poremećaj spavanja

Vrste bruksizma

Stomatolozi ukazuju na dve vrste bruksizma – centralni, koji se javlja preko dana, i ekscentrični, koji doživljavamo noću. 

Dnevni bruksizam 

Dnevni ili centralni bruksizam se često dešava jakim stiskanjem zuba tokom teških fizičkih aktivnosti. To podrazumeva bilo koji fizički rad, dizanje tegova ili velikih tereta koji nas navodi da stisnemo zube. 

Međutim, do dnevnog bruksizma može doći potpuno nezavisno od bilo kakve aktivnosti. To jednostavno može biti loša navika za koju pacijent uopšte nije ni svestan da radi. Po pravilu, izvodi je nenamerno i ne može da je kontroliše. 

Noćni bruksizam 

Noćni, ili ekscentrični, bruksizam podrazumeva ciklično ili ritmično stiskanje zuba tokom sna. Ovaj vid bruksizma je naročito štetan po zube i mišiće vilice zato što zaštitni mehanizmi i refleksi ne rade tokom sna. To znači da osobe mogu proizvesti znatno snažniji zagrižaj nego što bi to učinile svesno tokom dana. 

Ako bi osoba stisla zube najjače što može u toku noćne epizode bruksizma, stvorila bi ugriz jači 3 do 4 puta od onoga koji se normalno i svesno proizvodi tokom dana. Tolika sila može rezultirati znatnim oštećenjem sistema za žvakanje. 

Kako se dijagnostikuje bruksizam?

Dijagnostika bruksizma je veoma složena. Od stomatologa se očekuje preciznost, posvećenost i predanost. S druge strane, pacijent mora biti veoma strpljiv tokom pregleda pogotovo ako se pacijent javlja sa jakim bolovima koje mogu znatno da otežaju dijagnostiku. 

Pošto su simptomi bruksizma veoma različiti pa i generalni po prirodi, često se dešava da se pacijent prvo javi drugim specijalistima. Takođe može doći do pogrešnog tumačenja uzroka bola gde se greškom leče zubi i desni, što neće dovesti do poboljšanja simptoma. Naravno, sve ovo može biti jako naporno pa čak i frustrirajuće za pacijenta. 

Prva i veoma bitna stvar je sam razgovor između stomatologa i pacijenta. Posle toga dolazi detaljan pregled. Potrebno je uzeti otiske zuba i gornje i donje vilice na osnovu kojih se izrađuje model zuba pacijenta. Zatim se pristupa detaljnoj analizi odnosa zuba između gornje i donje vilice u različitim položajima koristeći aparat koji se zove artikulator. 

Pošto se često dešava da sam pacijent nije svestan da potencijalno ima bruksizam, od velike pomoći tokom dijagnoze mogu doći osobe iz njihove okoline. Tako da partner ili prijatelji koji primete neke od navedenih simptoma ili načina ponašanja mogu da vam ukažu na određene navike koje nesvesno činite. 

Kako se leči bruksizam?

Lečenje bruksizma se odvija u dve faze. Prva faza podrazumeva lišavanje pacijenta bilo kog bola koji osećaju. Druga faza podrazumeva nadoknadu i rekonstrukciju nastalih oštećenja. 

Prva i najčešća pomoć je izrada splinta. Ova naprava se postavlja preko zuba jedne vilice, najčešće gornje, sa svrhom da dovede sve delove sistema za žvakanje (zube, mišiće i zglob) u idealan odnos. Ovim se sprečava škripanje i stiskanje zuba a samim tim se i opuštaju mišići vilice. Sve ovo zajedno dovodi do umanjenja bola u zubima, mišićima i u zglobu. 

U zavistnosti od situacije, pacijenti mogu nositi splint i danju i noću. Vreme nošenja splinta će odrediti stomatolog zavisno od svakog individualnog slučaja. U toku nošenja splinta, regularne kontrole su veoma bitne kako bi se osiguralo da je odnos zuba perfektan, pošto to i jeste jedini načain za saniranje štete nastale od bruksizma. 

Nakon umanjenja bolova pomoću splinta, stomatolog prelazi na drugu fazu lečenja bruksizma. Cilj druge faze je da se trajno popravi narušeni odnos između zuba, zgloba i mišića. Ili ukratko – popraviti zagrižaj. Ovaj deo varira od slučaja do slučaja. Nekada će minimalno brušenje zuba dovesti do poboljšanja i ispravki smetnje koji dovode do bruksizma. U malo drastičnijim slučajevima, potrebna je veća rekonstrukcija. Ovo se može ostvariti pomoću plombi, krunica, mostova, proteza ili implanta. Poenta je da se nadoknade zubi koji nedostaju i da odnos između zuba bude perfektan. 

Terapija i dijagnostika bruksizma je sama po sebi multidisciplinarnog karaktera. Najbolje obučeni lekari za rešavanje ovih problema su specijalisti stomatološke protetike. Ukoliko lekar proceni da su bolovi dovoljno veliki, može doći i do lečenja medikamentima pa se zbog toga prepisuju lekovi za umanjenje bolova u predelu viličnog zgloba.