Anestezija u stomatologiji – Kada se koristi i koliko dugo traje?

2019-07-13T11:26:36+01:0013/07/2019|

Lokalna anestezija se koristi da bi se sprečio bol tokom stomatoloških intervencija. Za razliku od opšte anestezije, lokalna anestezija izaziva utrnulost onog dela usne duplje koji treba da se podvrgne stomatološkoj proceduri – lokalna anestezija funkcioniše tako što blokira nervne završetke na kratak vremenski period, obično od jednog do nekoliko sati. Posledica lokalne anestezije je gubitak osećaja bola u određenom području tela.

Tipovi anestezije

U stomatologiji se najčešće koriste anestetici: Lidokain, Mepivakaine, Prilockaine, Bupivikaine i dr. koji se u usta pacijenta daju kroz desni ili obraz pomoću šprica i sterilne igle za jednokratnu upotrebu napravljene od hirurškog čelika prilikom čega je oštećenje tkiva usled uboda minimlano.

Postoje različite tehnike anesteziranja u zavisnosti od planirane procedure i oblasti koju zubar treba da tretira.

  1. Sprovodna ili blok anestezija utrne čitav region u ustima (npr. čitavu stranu vilice); i najčešće se koristi na donjoj vilici zbog gustine zuba
  2. Infiltraciona pleksus anestezija utrne manju površinu od jednog do dva zuba, i ona se obično primenjuje na gornjoj vilici
  3. Intraligamentarna anestezija se koristi za manje polje rada odnosno jedan zub, dok se za inetervencije na mekim tkivima – sluznici usne duple ili prilkom vađenja mlečnih zuba mogu koristiti površinske anestezije u obliku tečnosti, spreja ili gela.

Kada je reč o anesteziji prilikom zubarskih intervencija postoje situacije kada je ona neophodna, ali i one u kojima anestezija može da se izbegne i prilikom kojih nećete osetiti intervenciju zubara.

Kada se koristi anestezija?

  • Kada imate stalan zub koji je pokvaren, kojeg je nemoguće popraviti ali koji se ne klima jedino rešenje jeste da ga izvadite – u ovakvom slučaju, vađenje zuba nije jednostavno i prilikom ovakve intervencije potrebno je primiti anesteziju
  • Kada vadite koren – u pitanju je bolan proces prilikom kog se savetuje korišćenje anestezije
  • Prilikom zahtevnijih i detaljnih popravki zuba – kada je zub prilično pokvaren ili kada popravka traje duže savetuje se da primite anesteziju; u ovakvim slučajevima najbolje je da se konsultujete sa svojim stomatologom jer Vam on može reći koliko će Vas popravka određenog zuba boleti
  • Kada se ugrađuju zubni implanti – u pitanju su titanijumski šrafići koji se ugrađuju u kost na mestu gde se nalazio zub i služe da imitiraju koren novog zuba; u pitanju je neprijatna procedura koja se u stomatološkim ordinacijama nikada ne radi bez anestezije. Zahvaljujući adekvatnoj anesteziji, ova procedura prolazi bez ikakvih bolova.

Kada ne morate da primite anesteziju?

  • Kada nemate koren – ukoliko je koren prethodno izvađen ne postoji potreba za anestezijom; u ovakvim slučajevima možete osetiti malu neprijatnost, ali je ona moguća čak i ako ste primili anesteziju
  • Kada menjate plombe u zubima
  • Prilikom vađenja mlečnih zuba – osećaj može biti malo neprijatan, ali nije bolan, te stomatolozi prilikom ovakvih intervencija ne koriste anesteziju jer nema potrebe za njom.

Koliko dugo će anestezija delovati?

Koliko dugo će anestezija delovati zavisi od sledećih faktora:

  • količine datog anestetika
  • njegove koncentracije i vrste
  • dodatog vazokonstriktora
  • stanja pacijenta
  1. Uticaj količine datog anestetika – normalna količina anestetika iznosi 2ccm i ukoliko su svi ostali kriterijumi zadovoljeni ova količina je dovoljna. Čak i manja količina adekvatno datog anestetika može da deluje, dok veća količina ne znači da će intervencija biti potpuno bezbolna
  2. Uticaj koncentracije anestetika – u zavisnosti od vrste, anesetetici se obično koriste u koncentracijama od 2% ili od 4%, a za lokalnu upotrebu ponekad od 10%.
  3. Uticaj dodatog vazokonstriktora – u pitanju je sredstvo koje “sužava“ krvne sudove na mestu delovanja anestezije što je poželjno zbog sledećih razloga: usporava se resorbovanje anestetika (laički rečeno – anestezije duže traje) i smanjuje se krvarenje u okviru radnog polja. Postoje brojni vazokonstriktori, među kojima su najčešći adrenalin i noradrenalin – ono što je svima zajedničko jeste da anestetici bez njihovog dodavanja kraće deluje.

    Napomena: Stomatolog može odlučiti da smanji eponefrin (adrenalin) kod pacijenata koji pate od srčanih oboljenja ili visokog krvnog pritiska.

  4. Pacijent – postoji niz stanja zbog kojih anestezija može kraće da traje, jedan od najčešćih jeste alkohol.
  5. Količina anestetika koji se može primeniti u jednoj poseti zavisi od vrste anestetika, zdravstenog stanja pacijenta kao i od uzrasta kada su u pitanju deca, o čemu svaki stomatolog strogo vodi računa. Na taj način izbegavaju se neželjena dejstva i moguće komplikacije.

    Neželjeni efekti prilikom primanja anestezije

    Iako se lokalni anestetici često koriste prilikom intervencija, postoje i neželjeni efekti koji se mogu javiti nakon injekcije:

    • Kada igla pogodi krvni sud može se formirati hematom, i anestetik može iazvati trnjenje van ciljane oblasti, ali ovi efekti će nestati kada prođe dejstvo anestezije
    • Adrenalin koji je sadržan u anesteziji može izazvati brži rad srca, ali ovaj efekat može trajati samo par minuta
    • Prilikom primanja injekcije, igla može da ošteti nerv ali i u ovom slučaju simptomi nestaju za nekoliko dana, dok će se živac sam izlečiti vremenom
    • Alergijske reakcije na lokalne anestetike su veoma retke, ali je važno napomenuti stomatologu postojeće alergije

    Zbog toga je važno da stomatolog kod koga primate anesteziju bude stručan i iskusan u svom poslu.

    Za sve dodatne informacije, kontaktirajte nas.

    Stručnjaci iz stomatološke ordinacije Jordačević Vam uvek stoje na raspolaganju.